Home » Evropsko veče – Najevropljani 2012/13

Izbor Najevropljana 2012. u 2013.!

Da li je izbor Najevropljana danas baziran na istim principima kao i prvih godina novog milenijuma? Jeste! Da li je Evropa ista danas kao i pre deset ili dvadeset godina? Nije! Da li je Evropska unija danas ista kao i 2000. godine? Nije! Koga i kako onda danas birati?!

Istorijski, geografski i civilizacijski Evropa kao celina je u dugom periodu definisana manje više stabilnim koordinatama. U isto vreme, Evropa se unutar sebe stalno menja. Neke zemlje i neki narodi u okviru nje postaju jači, a neki nazaduju. Neke nove države se stvaraju, a neke se „rastvaraju“. Struktura, pa i genetski kodovi pojedinih naroda se menjaju intenzivnim mešanjem rasa. Duhovne specifičnosti pojedinih regiona ili država Evrope se ubrzano menjaju – ubrzava se povećanje učešća nekih, za Evropu „novih“ religija, sjedne strane, kao i broj onih građana koji samo formalno veruju ili uopšte ne veruju u dominantne prepoznatljive religije, s druge. Ekonomska, politička i vojna moć pojedinih zemalja jača, a drugih slabi ili postepeno zaostaje. Menja se geostrateška ravnoteža, ili odnos moći između pojedinih delova Evrope i sveta u celini.

Polazeći od očiglednih i u poslednje vreme sve bržih promena postavlja se notorno pitanje: da li pojedini, ranije zauzeti politički stavovi, u drugim uslovima postavljena strateška opredeljenja pojedinih država, naroda i regija mogu i treba da ostaju ista, ili treba da se prilagođavaju aktuelnim uslovima?

Neokolonijalizam i novi imperijalizam postaju sve primetnije pojave u međunarodnim odnosima. Urušavaju se teorijski i praktično mnoga dobra načela vezana za ravnopravnost, bezbednost, samostalnost, jednakost… Stvaraju se novi mitovi o humanim ratovima, o jedino ispravnim ideologijama, o građanskim pravima, o kulturnim ili privrednim i socijalnim obrascima. Neki od tih mitova su kreirani ili dobrim delom sprovedeni i na tlu Evrope!

Od strane starih imperijalnih civilizacija intenzivira se prisilno nametanje određenih „univerzalnih“ kulturnih, ekonomskih, bezbedonosnih ili političkih „obrazaca“ narodima Jugoistočne Azije, Afrike, Srednje i Južne Amerike, Bliskog istoka, Balkana, Zakavkazja…Severnoamerički model „melting pot-a“ se često netaktično i kontraproduktivno natura mnogim starim narodima, kulturama ili državama. To nisu dobri vesnici budućnosti!

Naši politički prvaci zbunjuju narod veoma interesantnim ponašanjem. Kada je trebalo bespogovorno „hrliti“ u deo Evrope koji se udruživao u asocijaciju pod nazivom Evropska unija, oni su se ponašali neodlučno, bojažljivo i neefikasno. Kada u najmanju ruku treba obazrivo pristupati aktuelnoj EU oni u tu momentalno nedorečenu i rizičnu asocijaciju bezglavo „hrle“. Veoma „originalan“ pristup održivom razvoju i prilagođavanju trendovima bližeg i daljeg okruženja. Možda je ovo ponašanje i razumljivo, ako se uporedi sa ponašanjem naših lidera i društvene elite u mnogim egzistencijalno ključnim istorijskim momentima – od boja na Kosovu, Prvog i Drugog svetskog rata, preko „rušenja“ berlinskog zida, pa do raspada poslednje Jugoslavije!

U kontekstu svih pomenutih i nepomenutih situacija i promena postoji nešto nepromenljivo i nesporno – Evropa, kao i sadašnja Evropska unija, su naše prirodno okruženje u kome treba uspostaviti „ugodan“, bezbedan i prosperitetan položaj (poziciju). Oni uticajni pojedinci iz oblasti politike, ekonomije, kulture u najširem smislu, i preduzetništva, koji u datim okolnostima na odgovornim ili dovoljno uticajnim mestima potpomažu ili ubrzavaju ove procese, promovišu naša dostignuća i vrednosti u Evropi, odnosno evropska kod nas, uspostavljaju nove ili pojačavaju dosadašnje uzajamne veze i saradnju sa državama, narodima, regionima i građanima Evrope, jesu oni koje treba i dalje podržavati i promovisati, jesu i biće naši budući Najevropljani!

Osećamo potrebu da danas i ovde pojasnimo jedan „mali“ (novi stari) kriterijum: onaj ko ne voli ili ne poštuje svoju porodicu, svoju kuću, svoju državu – taj ne može da razume Evropu, taj ne može iskreno da stvara novu i bolju Evropsku asocijaciju. To bi trebalo da se podrazumeva ali činjenice ponekad govore drugačije. Građani Srbije su svi pojedinci koji koriste blagodeti ili tegobe života u našoj domovini. Oni drugu domovinu nemaju! Kao što ni Francuzi, Nemci ili Grci drugu domovinu nemaju. Zato moraju u najmanju ruku da je uvažavaju i poštuju, barem onoliko koliko to rade i građani drugih evropskih starih civilizacija kao što je naša. Mora se u prihvatljivoj meri od strane svih građana, društvenih i ekonomskih subjekata, ceniti i uvažavati istorija, tradicija i interes matičnog naroda koji je postojeću državu stvorio i u najtežim uslovima očuvao. Sve drugo je neprirodno i neodrživo!

Voleti svoju domovinu, čuvati je, boriti se za nju, poštovati njene simbole i njene osobenosti je identično kao i boriti se za njeno unapređivanje, poboljšavanje, razvoj. Najevropljani moraju da budu patriotski opredeljeni građani!

Boriti se za ljudska ili regionalna prava znači boriti se za ta prava na prvom mestu u svojoj domovini. Boriti se za sekularnu državu, za demokratski politički sistem, za tržišnu privredu … znači uvek polaziti od interesa celine u kojoj se živi i radi. Narodi na ovim prostorima su previše krvi, znoja i muke uložili u stvaranje ove države, baš ove zajedničke i jedine „kuće“; države koja svakako može i mora da bude bolja, slobodnija, ravnopravnija, razvijenija, otvorenija, naprednija.

Kada nemamo kuću – nemamo osnovu egzistencije. Kada nemamo državu – nemožemo imati ljudska prava, regionalna prava, verska prava, ravnopravnost, jednakost, bezbednost… Unapređivati kuću: da! – rušiti sopstvenu kuću: nikad! Onaj koji ruši sopstvenu kuću mora za to da snosi zakonske i moralne konsekvence.

Onaj koji ruši sopstvenu naciju i državu mora da se nazove pravim imenom, imenom kojim se takvi pojedinci ili grupe nazivaju hiljadama godina u svim civilizovanim društvima širom sveta.

Srbija je naša kuća. Evropa je naša „nahija“, naša „varoš“, naše najbliže okruženje. Evropa su naši prijatelji, naše komšije, naši najbliži saradnici. Komšija oduvek ima raznih, ali su uvek te naše komšije one bez kojih se ne može i ne treba.

Evropska unija kao jedan od najvećih integrističkih civilizacijskih eksperimenata do sada stalno se menjala, menja se i menjaće se. Unija pokušava da se što uspešnije prilagođava okruženju i sebi samoj.

Svi oni pojedinci ili grupe iz naše „kuće“, iz Srbije, koji unose najbolji deo sebe u taj grandiozni i ,nadajmo se, realni projekat, mirno, samostalno i ravnopravno udružene zajednice naroda, država, regiona i građana Evrope, svi oni su danas potencijalni, a sutra možda i formalni Najevropljani koje treba poštovati za taj čin.

To ne protivureči činjenicama da pre ili posle izbora neki od laureata na nekim planovima svoje aktivnosti nisu ili neće uraditi sve kako je trebalo ili moglo, kako je bilo determinisano pravnim ili moralnim normama. Bezgrešan je samo bog, a on je visoko na nebu. Ako ste u aktuelnom nadmetanju u određenom momentu bili među najboljima to treba priznati i pohvaliti. To vas u svakom slučaju ne abolira od bivših ili budućih neuspeha i pogrešnih poteza!

Veliki je broj uticajnih ljudi koji je zaslužio priznanje Najevropljanin 2012. Laureati će u ovom slučaju biti upravo oni, koji su u protekloj godini, svaki u svojoj oblasti, po nama, uradili nešto veoma dobro i korisno za naše građane, za našu državu, za naše bliže i danje okruženje, za Evropu. To su oni koji su svoj doprinos realizovali u jednom relativno malom vremenskom segmentu istorijskog beskraja, oni koje ćemo i ovaj put u najdemokratskijem mogućem ambijentu izabrati i promovisati, iako ima i drugih, možda ponekad i u nečemu boljih.

S. M. Joksimović